Napuštajući vanredno stanje, sa opravdanom sumnjom u političke motive iza takve odluke, ulazimo u period političkih kampanja i borbi za glasove. Zadržana mera o zabrani okupljanja sa pravom nameće očekivanja da će se te borbe odigravati pre svega na prostoru interneta i društvenih mreža, koje pak posluju u okviru stranih jurisdikcija i čija usklađenost sa Zakonom o zašititi podataka o ličnosti nije u potpunosti sprovedena. Zbog toga smo razgovarali sa Andrejem Petrovskim, tehničkim direktorom SHARE Fondacije, o društvenim mrežama između pandemije i predstojećih izbora u Srbiji, osvrćući se na nepravilnosti i zloupotrebe podataka zabeležene tokom prethodnih kampanja, kao i na mehanizme provere legitimnosti sadržaja objavljenog na ovakvim platformama.
Kako su regulisane društvene mreže u Srbiji? Na koji način kompanije poput Google-a, Facebook-a i Twitter-a posluju u našoj državi?
Andrej: Ovo pitanje je veoma kompleksno, ali možemo reći da se na gigantske kompanije sa sedištem u dalekim jurisdikcijama, poput Google-a ili Facebook-a, veoma teško može primeniti zakonodavstvo Srbije, iako su određenim propisima, kao što je recimo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, utvrđene određene obaveze. Na primer, ove kompanije su po zakonu dužne da imaju predstavnika za zaštitu podataka u Srbiji jer svojim proizvodima i uslugama direktno targetiraju teritoriju Srbije i njene građane, čije podatke o ličnosti obrađuju i stiču ogroman profit. SHARE Fondacija je krajem godine Povereniku podnela prekršajne prijave zbog neizvršenja obaveze imenovanja predstavnika u Srbiji upravo protiv Google-a i Facebook-a, ali taj proces je pre svega dugoročne prirode.
Kako ocenjujete promene u poslovanju pojedinih društvenih mreža radi suzbijanja širenje lažnih vesti i obaranja sadržaja koji dovodi u vezu COVID-19 i 5G tehnologiju? Da li vidite potencijalan problem u tome što su društvene mreže poput Facebook-a i Google-a privatne kompanije, te se na njih, kao što smo videli u ovogodišnjem slučaju Prager Univerziteta protiv YouTube-a, Prvi amandman ne primenjuje?
Andrej: Poslednjih godina raste pritisak na kompanije koje su vlasnici globalno popularnih platformi (YouTube, Facebook, Instagram, WhatsApp…) da se više pozabave sadržajem koji se deli, kao i algoritmima koji su zapravo glavni urednici sadržaja koji se krajnjim korisnicima servira. U tom pogledu svakako prednjače Evropska unija i njene pojedinačne članice, recimo Nemačka, imajući u vidu da su platforme za deljenje i razmenu sadržaja vrlo uticajne i predstavljaju praktično glavni medij za čitave generacije. Situacija sa teorijama zavere koje se povezuju sa korona virusom i 5G mrežom je samo još jedna u nizu, ali je pitanje koliko su mehanizmi za uklanjanje sadržaja precizni i efikasni u doba COVID-19, jer se platforme više oslanjaju na algoritme za moderaciju sadržaja zbog manjka ljudskih moderatora usled mera za suzbijanje pandemije.
Na koje načine država može da prikuplja naše podatke i kako naši podaci prikupljeni prilikom suzbijanja pandemije mogu biti zloupotrebljeni u Srbiji? Da li postoji mogućnost da je država koristila i naše podatke prikupljene posredstvom društvenih mreža, i da je to “još jedan način za praćenje” o kom je aktuleni predsednik Aleksandar Vučić govorio na početku vanrednog stanja?
Andrej: Nadležni organi, pre svega policija i službe bezbednosti, imaju posebna ovlašćenja za prikupljanje i obradu podataka građana. Možda najilustrativniji primer su zadržani podaci o elektronskim komunikacijama, koje operatori u Srbiji moraju da čuvaju godinu dana u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Dakle, nije reč o sadržaju same komunikacije, već o podacima koji je opisuju – koji broj telefona ste zvali, u koje vreme, kog datuma, koliko dugo je trajao poziv i tome slično. Istraživanja SHARE Fondacije su pokazala da se ovim podacima u bazama operatora godinama direktno pristupa pod vrlo sumnjivim pravnim okolnostima, što ukazuje na ozbiljne indicije o masovnom nadzoru građana. Sa druge strane, pristup podacima korisnika društvenih mreža je drugačije uređen i državnim organima je neophodan jasan pravni osnov i razlog zašto traže podatke i opet nije izvesno da će ih dobiti zbog druge jurisdikcije kojoj kompanije pripadaju.
SHARE Fondacija već nekoliko godina unazad prati političko oglašavanje na društvenim mrežama, a od ove godine se zahvaljujući vama i međunarodnim partnerima Srbija nalazi i na proširenoj listi zemalja gde Facebook aktivno prati političko oglašavanje. Da li možete nešto više da nam kažete o tome, kao i kakve političke kampanje očekujete ove godine, uoči lokalnih i parlamentarnih izbora?
Andrej: Prema poslednjim informacijama, Facebook je objavio da se proširenje obaveze autorizacije za političke i izborne oglase u zemljama gde spada i Srbija odlaže do daljeg zbog situacije sa korona virusom, iako je to prvobitno bilo planirano za sredinu marta. SHARE Fondacija će svakako sa međunarodnim partnerima nastaviti sa pritiskom na Facebook da ipak obaveže sve aktere koji žele da plasiraju političke i izborne oglase na autorizaciju. Imajući u vidu da će izbori biti po svemu sudeći održani 21. juna i da nije realno očekivati velike skupove, mitinge i ostale oflajn političke aktivnosti, možemo da pretpostavimo da će onlajn kampanja dobiti još više na značaju.
Koga vladajuća stranka pre svega targetira na društvenim mrežama? Videli smo da je Twitter oborio preko 8000 botovskih naloga, kakvo je stanje na ostalim društvenim mrežama?
Andrej: Na to pitanje nije moguće dati precizan odgovor eksternom analizom, upravo zbog toga što sistem oglašavanja nije u dovoljnoj meri transparentan, bar kada je reč o Srbiji. Sa druge strane, ako su televizija i radio omogućili tzv. permanentnu kampanju, dakle konstantnu političku komunikaciju bez obzira na održavanje izbora, društvene mreže su omogućile ultrapersonalizovanu kampanju – do tančina prilagođene poruke demografskim i ličnim karakteristikama pojedinačnih potencijalnih glasača. Razmere toga su se videle nakon skandala sa Kembridž analitikom u kontekstu predsedničkih izbora SAD i referenduma o Bregzitu 2016. godine.
U martu ove godine, SHARE fondacija je političkim partijama u Srbiji poslala Deklaraciju o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji. Koje oblasti biste izdvojili kao najrizičnije, odnosno sa najvećim potencijalom da budu kršene tokom političkih kampanja?
Andrej: Domaći internet prostor je poprište čestih kršenja digitalnih prava i sloboda, što se može videti prema nalazima monitoringa SHARE Fondacije koji se vrši od 2014. godine. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste svakako nezakonita obrada podataka o ličnosti građana u političke svrhe, za šta smo imali primer u jednoj od prošlih kampanja. Naime, otkriveno je da je baza ekonomsko-socijalnih profila oko 400.000 ljudi iz cele Srbije bila dostupna na internetu. Kao drugi rizici se mogu navesti kreiranje lažnih onlajn profila i stranica kako bi se neautentične objave pripisale određenim političkim akterima radi njihove diskreditacije, te kampanje uvreda i drugih oblika targetiranja stvarnih ili percipiranih političkih neistomišljenika.
Da li i na koji način građani mogu da doprinesu suzbijanju zloupotrebe svojih podataka i neadekvatnog korišćenja društvenih mreža od strane političkih partija?
Andrej: Obaveza je rukovalaca da obezbedi da se lični podaci obrađuju u skladu sa zakonom i da spreči zloupotbe podataka. Ne može se očekivati od građana da oni vode računa o merama zaštite koje se preduzimaju. U svakom slučaju, ukoliko građani smatraju da su njihovi podaci o ličnosti zloupotrebljeni ili na drugi način nezakonito obrađeni, bez obzira da li je reč o društvenim mrežama ili ne, mogu se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili pokrenuti postupak pred nadležnim sudom. Ukoliko imaju saznanja o takvim ili sličnim slučajevima ugrožavanja digitalnih prava i sloboda, mogu se obratiti i SHARE Fondaciji za eventualnu besplatnu pravnu pomoć, u slučaju da je reč o slučaju od šireg društvenog značaja.
