Nakon nešto više od godinu dana od izbijanja pandemije COVID-19 i velikog broja analiza, tumačenja, predikcija i predloga, možemo da sumiramo utiske o posledicama koje je pretrpela privreda.
U prvim mesecima 2020. tržišta hartija od vrednosti su prošla kroz ozbiljne turbulencije, kapital se razbežao iz tržišta u razvoju, bankarski krediti su smanjeni, prinosi dugoročnih državnih obveznica su se survali, pri čemu je prvi put u istoriji prinos na dugoročne obveznice vlade SAD sa rokom dospeća od 10 godina pao ispod 1%. Uz to smo iskusili i pad BDP-a, zatvaranje preduzeća i dramatičan skok nezaposlenosti. Privrede su doživele nagle potrese, usled specifičnosti uzroka krize, koji je podrazumevao udar kako na strani ponude, tako i na strani potražnje. Prema podacima OECD-a neposredni šok po izbijanju pandemije prevazišao je onaj iz 2008. godine.
Sve ovo je sa sobom povuklo i more pitanja o kojima će se raspravljati u vremenu pred nama. Kakav je bio odgovor na izazove pandemije? Da li su ekonomisti jedinstveni u svojim analizama? Da li je državna intervencija lek ili zlo koje treba izbegavati u širokom luku? Kakvu ulogu u ozdravljenju može imati klasični lek – povećanje državnih izdataka i smanjenje kamatnih stopa – u prezaduženim privredama u kojima kamate teže nuli?
Upoznajte se sa osnovnim pitanjima i zaključcima vezanim za ekonomske posledice pandemije u vlogu koji predstavlja uvod u debatu koju ćete uskoro moći da pratite na kanalu Centra za antiautoritarne studije, u kojoj će viđeni domaći ekonomisti, profesori Ognjen Rodonjić i Slaviša Tasić, raspravljati na ovu temu.
Literatura: https://bit.ly/3vwzS2H
Projekat “Ministarstvo za dijalog” je podržan od strane Fridrih Nauman fondacije za slobodu (https://www.freiheit.org/).
Ne zaboravite da se prijavite na naš kanal na kome se redovno bavimo temama važnim za vašu slobodu: https://bit.ly/2UakaKi
