Pre nešto više od godinu dana CAAS je objavio svoj Indeks autoritarnog populizma (API). Radilo se o teorijskom radu, kao skromnomn osvrtu na originalnu ideju trusta mozgova iz Švedske – Timbro. Postavivši pred sebe veoma zahtevan zadatak – da mapiraju promene u udelu glasova za autoritarno-populističke partije širom Evrope – predstavnici Timbra ipak nisu uspeli da u vlastiti rad inkorporiraju specifičnosti Srbije, kao i okolnih država. Cilj našeg poduhvata bila je teorijska razrada navedenih fenomena, kako bi postavili temelj za razvoj akademskog alata kojim bi se pratila promena u prisustvu autoritarno-populističke prakse i retorike u Srbiji.

Početni korak se odnosio na razdvajanje populizma i autoritarizma kao dva različita fenomena. Govoreći o populizmu, zaključili smo da njegovo ispitivanje postaje stvar diskursa. Stoga bi istraživanje svake partije podrazumevalo diskurzivnu analiza, kako bi se ustanovile populističke tendencije. Sa autoritarnim tendencijama stvari stoje drugačije. Istraživanje u ovom pogledu mora podrazumevati kvantitativno prebrojavanje kršenja postavljenih principa, odnosno ispoljavanja autoritarnih tendencija u navedenim aspektima. Ukoliko partija od svog osnivanja nije bila na vlasti, zaključujemo da se njene karakteristike moraju utvrditi ispitivanjem programa, javnih nastupa njenih predstavnika i rada u parlamentu (ukoliko je ulazila u isti). Za partije koje su bile i na vlasti i u opoziciji zaključci moraju da se donose prvenstveno na osnovu učinka u periodu vladavine, jer delima dajemo prednost nad rečima. Ovde možemo taksativno pobrojati sva obeležja navedenih fenomena, pri čemu za detaljnu argumentaciju valja konsultovati izvorni rad. Kao obeležja populizma izdvajamo: 1) antielitizam; 2) antipluralizam; 3) holizam; 4) odsustvo suštinske odgovornosti; 5) revolucionarnu terminologiju i insistiranje na radu kao leku za sve društvene boljke. Što se autoritarizma tiče, među obeležja su ubrojani: 1) netrpeljivost prema vladavini prava; 2) zahtev za jačom državom; 3) okupiranje države; 4) masovni klijentelizam; 5) neprijateljstvo prema nevladinom sektoru kritičnom prema vladajućoj partiji.

Konsultovanjem različitih istraživanja koja prate neka od navedenih obeležja, ovde možemo izneti sledeća zapažanja. Na sajtu Freedom House-a, rezultati su dati za različite oblasti, od kojih možemo izdvojiti šest – demokratičnost društva, izborni proces, sloboda medija, civilno društvo, korupcija i nezavisnost sudstva. Niža ocena u slučaju ovog indeksa svedoči o boljoj situaciji. Kako možemo videti iz grafikona ispod, stanje se pogoršava. Ne samo da demokratičnost i sloboda medija konstantno opadaju, već je vlast gospodina Vučića i SNS-a prvi put u dužem vremenskom periodu uspela da pogorša situaciju u civilnom sektoru, dok korupcija i nesloboda sudstva ostaju na izuzetno visokom nivou.

Što se tiče Reportera bez granica, njihovo polje interesovanja obuhvata medijske slobode. I u slučaju njihovog indeksa niži rezultat označava bolje stanje. Kako vidimo iz grafičkog prikaza ispod, vlast gospodina Vučića i SNS je uspela da prevaziđe i famozne “Žute” iz njihovih najslavnijih dana gušenja medijskih sloboda.

1

Na kraju dolazimo i do Freedom Barometer-a. Logika je ovde obrnuta, odnosno viša vrednost označava bolje stanje. Sudeći po ovim podacima, ono se neznatno popravilo.

2

S obzirom na skoro potpunu vezanost ukupne društvene situacije u našoj zemlji za situaciju u vodećim državama Evropske unije, kao i na dugotrajnu krizu u kojoj se one nalaze, jedini zaključak jeste da u danima koji dolaze možemo samo da očekujemo pogoršanje stanja na svim navedenim poljima. Jedna od poslednjih uteha – često potezana u medijima, političkim programima, pa i svakodnevnim razgovorima – zamisao svetle budućnosti u demokratskoj i mirnoj “Evropi”, u 2018. godini je skoro potpuno uništena prikazanim čvrstorukaškim potezima vlasti Francuske i njenog predsednika Emanuela Makrona. Prebijanja, hapšenja, postrojavanja i agresivna retorika su razgrnuli fantazmagoričnu predstavu EU kao sigurne luke i ultimativnog rešenja za oblikovanje društvenog života. No, to može biti i pozitivna stvar, jer izvedena pouka može biti da ne treba tražiti krajnju stanicu u određenim nadnacionalnim organizacijama, već konačno društveni život razumeti kao stalni rad za bolje sutra…uvek, naravno, polazeći od sebe.