Demokratski socijalizam, kako vam to zvuči? Čim je demokratski to mora da je dobro, civilizovano, nešto što nam treba. Pogotovo u Srbiji koja se svim silama trudi da postane jedna moderna država. Ideja demokratskog socijalizma nije nova, ali je u poslednjih nekoliko godina popularizovana zahvaljujući Berniju Sandersu, američkom političaru koji će 2020. pokušati da se kandiduje za predsednika i stane na crtu Donaldu Trampu ako uspe da se probije kao kandidat Demokratske stranke, što 2016. nije uspeo.

Pre nego što krenemo u analizu samog demokratskog socijalizma treba napraviti jednu razliku. Može se nekome desiti da pomeša demokratski socijalizam i socijaldemokratiju. Što bi zapravo bila velika greška, evo i zbog čega. Socijaldemokratske države (poput Skandinavskih država blagostanja) kao ekonomski model imaju slobodno tržište odnosno kapitalizam. I sve te države se nalaze visoko na listi ekonomskih sloboda (vidi tabelu). Ta velika država koja brine za svoje građane nije finansirana tako što se novac uzima od velikih firmi i korporacija, već od običnih ljudi. Tamo građani plaćaju visoke poreze ali im to mnogo ne smeta jer znaju da će dobiti dobre usluge za uzvrat. Tamo se kapitalizam slobodno razvija i vlasti su svesne da bez visokih ekonomskih sloboda nema ni bogatstva koje je potrebno za državu blagostanja. Sa druge strane imamo demokratski socijalizam koji se u suštini ne razlikuje od „običnog“ socijalizma što znači da imamo plansku ekonomiju. To je oblik ekonomskog organizovanja u kome država (a ne tržište putem zakona ponude i potražnje) određuje šta, koliko, kada, kako i po kojoj ceni će se proizvoditi. Iako će nekome možda ovo zvučati kao dobra ideja, iskustva bivših (i sadašnjih!) socijalističkih država nas uči da to jednostavno ne funkcionište. Razloga je mnogo, kreiranje realnih cena je samo jedan od njih.

Nakon što smo napravili razliku između socijaldemokratije i demokratskog socijalizma možemo nastaviti dalje. A realnost je sledeća – demokratski socijalizam je jedna jako opasna i utopistička ideja. Sada ćete videti i zašto. Prvo socijalizam ima neodrživ ekonomski sistem. Kao što je već gore navedeno planska ekonomija jednostavno nikada nije uspela da funkcioniše u dužem vremenskom roku iz jednostavnog razloga što je ekonomija jednostavno previše komplikovana da bi iko mogao da isplanira sve što je potrebno. To u kapitalizmu radi tržište i ekonomkse odluke su spuštene na mezo ili mikro nivo i jednostavno zakon ponude i potražnje odradi sav posao koji bi radila neka državna kancelarija. I da pretpostavimo da ekonomija može da funkcioniše tako što je neko centralno planira, to je nespojivo sa demokratijom kao idejom i demokratskim odlučivanjem.

Demokratko odlučivanje u velikom broju slučajeva podrazumeva i kompromis koji bi eventualno u ekonomskom odlučivanju mogao da ima fatalne posledice. Zato, ako nameravamo da planska ekonomija funkcioniše imalo, na demokratiju moramo da zaboravimo. Pobornici demokratskog socijalizma će na ovo odgovoriti da se demokratičnost u ekonomiji odnosi zapravo na to da če radnici, koji će posedovati fabrike i ostala sredstva za proizvodnju, demokratski u okviru svoje proizvodnje odlučivati o proizvodnji. To svakako može biti slučaj, ali onda moramo zaboraviti na socijalizam jer ćemo dobiti jednu vrstu kapitalizma. Iz prostog razloga što će radnici doneti odluku da proizvedu onaj proizvod i u onolikoj količini koja će im doneti najveću zaradu koju će moći da jednako raspodele između sebe. Pa tako ili imamo demokratiju ili imamo socijalizam, bar što se ekonomije tiče.

Ideja demokratskog socijalizma je opasna iz još jednog razloga. To što ćemo u socijalizam ući putem demokratskih izbora (i tako iskoristiti nasleđe liberalne demokratije za svoje ideje), a ne putem revolucije ne znači mnogo. Jer da bi socijalistički sistem funkcionisao potrebna mu je jaka i velika država, što isključuje demokratiju bar u onom smislu da može doći do promene vlasti. Što faktički znači da vi možete glasati da uđete u socijalizam, ali ne i da iz njega izađete. To svakako postaje problem onda kada ekonomska komponenta socijalističkog sistema počne da se raspada pa narod počne da traži alternativu. Tada će nastupiti sve ono što se uvek dešavalo u takvim situacijama, a to je represija. Brutalna državna represija koja želi da se razračuna sa svima koji misle drugačije.

Socijalisti se u praksi zalažu za kritiku svega postojećeg sve dok predmet kritike nisu oni. Uopšte ne moramo da idemo u prošlost da bi videli da je to tako. Trenutno nisu bitni ni Staljin, ni Mao, Pol Pot, Tito. U 2019. godini imamo savršeni primer ovoga. Venecuela je školski primer toga da je socijalizam neostvariv sistem koji kada se implementira sa sobom zaista donosi jednakost, ali jednakost u bedi. Centralna banka Venecuele je priznala da je inflacija u 2018. godini iznosila 130.060% mada MMF ima procene da je realnost zapravo 1.370.000%, za upoređenje inflacija u Jugoslaviji 1992. – 1994. je iznosila 19.810,2 %. To koliko je Venecuela uspešna možete pogledati ovde i ovde. Zašto baš navodim Venecuelu? Iz prostog razloga što je ta država pošla putem demokratskog socijalizma i došla do ovoga što imamo danas. Ona je lekcija celom svetu i svim ljudima.

Zalaganje za demokratski socijalizam deluje kao poslednji vapaj propale ideje i onih ljudi koji jednostavno ne mogu da se pomire sa tim da nešto ne funkcioniše. Što ne bi bio problem da takvi ljudi ne ulaze u demokratku arenu koju žele da iskoriste zarad nekih svojih ciljeva i da ubeđuju druge da je ta ideja super i da će ovog puta uspeti jer oni znaju kako to treba sve da izgleda.. Takvim idejama je mesto u udžbenicima istorije, da tamo služe kao opomena i lekcija celom čovečanstvu. Isti je slučaj i sa opasnim idejama nacizma, fašizma i inkvizicije.

Svi problemi koje ima socijalizam kao ideja su previše veliki i brojni da bi stali u jedan tekst ili čak i seriju tekstova. Cilj teksta je bio da skrene pažnju na to da nam se stara ideja opet potkrada u novom ruhu i da jednostavno moramo biti oprezni.

Za kraj predstavljam jednu tabelu u kojoj su upoređeni podaci iz Svetskog izveštaja o sreći i indeksa ekonomksih sloboda koji pokazuje da su ekonomske slobode i slobodno tržište najbolje rešenje ukoliko želimo prosperitet.

Izvori:
World Happiness Report 2019: https://worldhappiness.report/ed/2019/
Index of economic freedom 2019: https://www.heritage.org/index/ranking

Autor: Vuk Dinić

O autoru: Student treć godine sociologije Filozofskog fakulteta u Nišu.