“Kontrola medija i izostanak javne debate, tako postaje suštinski faktor uspeha izbornog autoritarizma. Kroz medijsku sveprisutnost se, osim netransparentnosti rada Vlade, omogućava i delegitimacija političkih neistomišljenika, odnosno njihovo isključivanje sa političke scene.  U situaciji kontrole do nivoa privatizacije medija sa nacionalnom pokrivenošću i subvencija udarnom pro-režimskom tabloidu, nerealno je očekivati da će pred izbore u glavnom gradu opozicione stranke dobiti adekvatan tretman. Situaciju dodatno pogoršava katastrofalno finansijsko stanje opozicionih stranaka, ali je opravdano sumnjati da bi i veći stranački budžeti bili nemoćni pred orkestriranom medijskom hajkom.”

Iako se o datumu beogradskih izbora još uvek samo nagađa[1], oni postaju sve prisutnija tema u domaćoj javnosti. Iz rezultata nedavno okončanih predsedničkih i prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, naslućuje se da bitka za Beograd neće biti jednostavna, makar ne za opoziciju. I dok se pojedini opozicioni lideri već oglašavaju sa pozivima za ujedinjen nastup opozicionih partija[2], i koalicija na vlasti je izuzetno angažovana u pred-kampanji. Dok se retorika vladajuće stranke zaoštrava, ubrzano se rekonstruišu beogradske ulice i rešavaju pojedini komunalni problemi[3].

U senci svakodnevnog stranačkog prepucavanja oko izbora za Beograd, ostaje činjenica o gotovo potpunoj kontroli medija (i beogradskih i republičkih) i javno etiketiranje lidera opozicionih stranaka. Nije teško uočiti akumuliranu moć najveće stranke u Srbiji i njenog lidera. Iako autoritarni režim za Srbiju nije novina, čini se da je ponovno zapadanje u stanje izbornog autoritarizma ipak mnoge zateklo nespremne. Ili, upravo suprotno, stanje izbornog autoritarizma, dokle god ne preti da preraste u ratno stanje, predstavlja prihvatljivu patologiju demokratije[4]. Terminom izborni autoritarizam obično se određuju hibridni režimi u kojima je došlo do devijacije osnovnih demokratskih institucija, poput izbora, i koje se u ovakvim režimima najčešće koriste kako bi se određena vlast učvrstila[5]. Dakle, zloupotreba izbornog procesa u izbornom autoritarizmu, tipičan je mehanizam održavanja ili ojačavanja vlasti određenih ličnosti. Uspon režima izbornog autoritarizma širom evropskih država navodi nas na zaključak da ovi režimi nisu tek neki prolazni problem, već permanentna pretnja po demokratiju. Stoga je njihova analiza i dublje razumevanje mehanizama delovanja od velike važnosti, kako bi se artikulisala rešenja koja bi mogla da budu sastavni deo opšteg odbrambenog mehanizma od ovakvih skretanja.

 Pred novim talasom populizma i autoritarizma širom Evrope, krhke institucije srpske demokratije urušile su se u prvom talasu – čime je na minimum svedena mogućnost minimuma izborne procedure, fer i slobodnih izbora. U ovom kratkom tekstu, pozabavićemo se izbornim kontekstom u savremenoj Srbiji.

Ubedljiva pobeda u prvom krugu na nedavnim predsedničkim izborima, od čak 12% više glasova nego svi drugi kandidati zajedno, dovoljno je sveža i ilustrativna da nam posluži kao primer. Pri tom, ne treba smetnuti s uma i rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u čak dva navrata (2014. i 2016.) koji takođe govore o naizgled masovnoj podršci aktuelnoj vlasti. Svi ovi izbori, počevši od parlamentarnih izbora 2012. praćeni su kontinuiranim smanjenjem medijskih sloboda što je rezultiralo i padom na indeksu medijskih i slobode uopšte prema Freedom House[6].  Tokom nedavne predsedničke kampanje disproporcija zastupljenosti kandidata otkrila je i potpunu  kontrolu većine medija[7]. Kontrola medija i izostanak javne debate, tako postaje suštinski faktor uspeha izbornog autoritarizma. Kroz medijsku sveprisutnost se, osim netransparentnosti rada Vlade, omogućava i delegitimacija političkih neistomišljenika, odnosno njihovo isključivanje sa političke scene[8].  U situaciji kontrole do nivoa privatizacije medija sa nacionalnom pokrivenošću[9] i subvencija udarnom pro-režimskom tabloidu[10], nerealno je očekivati da će pred izbore u glavnom gradu opozicione stranke dobiti adekvatan tretman. Situaciju dodatno pogoršava katastrofalno finansijsko stanje opozicionih stranaka, ali je opravdano sumnjati da bi i veći stranački budžeti bili nemoćni pred orkestriranom medijskom hajkom.

Drugi važan faktor koji se izdvaja kao relevantan u analizi izbornih rezultata i prognozi ishoda beogradskih izbora je klijentelizam. Iako su partokratija i kronizam u različitim procentima pratioci svih vlasti u Srbiji, disciplina i obuhvat klijentelizma aktuelnih vlasti, prevazilazi sve dosadašnje. Baš kao što minula predsednička kampanja prevazilazi sve ranije viđene u Srbiji (čak i praksu organizovanih mitinga podrške Miloševiću iz 1990ih) – stotine autobusa prepunih pristalica, blokirane saobraćajnice u gradovima gde su se održavali skupovi podrške premijeru, predsedničkom kandidatu i na kraju, nakon dostavljenih izveštaja o finansiranju predsedničke kampanje, preko 2 miliona evra pojedinačnih donacija građana – čiji identičan iznos budi razne sumnje[11]. Osnovana je sumnja da pojedinačne donacije građana, između ostalog, kriju plaćanje radnih mesta i funkcija članova vladajuće stranke i koalicionih partnera. Tokom kratkotrajnog, ali snažnog, sukoba između prethodnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića i tada aktuelnog premijera, kandidata Aleksandra Vučića u kontrolisane medije puštena je afera oko humanitarnog fonda supruge Tomislava Nikolića. Tako su procurele informacije o reketiranju Takovo osiguranja, akcionarskog društva koje je odbilo da donira traženi iznos fondaciji[12]. Ovo je rezultiralo oduzimanjem licence za rad i gašenju Takovo osiguranja.

Ovaj kratki prikaz aktuelnog stanja može da nam posluži u barem dve pretpostavke:

  1. Izbori u izbornom autoritarizmu ne mogu da budu fer i slobodni. Najpre, kroz snažnu medijsku kontrolu autoritarni režimi su u neprekidnoj kampanji protiv oponenata, dok istovremeno optuženi nemaju priliku za odbranu. Ne postoje, recimo, TV dueli u kojima bi gledaoci mogli da samostalno donesu sud ili formiraju mišljenje na osnovu predočenih argumenata. Zapravo, argumenata gotovo i da nema, najčešće se barata uverenjima i emocijama[13]. Dalje, izborni autoritarizam, bilo da je levo ili desno orijentisan, gotovo uvek teži ostvarenju ideala tiranije većine. Kada čujemo da je „većina naroda na našoj strani“[14] to treba razumeti kao poruku da onaj ko nije na toj strani, on je protiv naroda. Populistički, pozivanjem na „narod“, dodatno se diskredituje opozicija.
  2. Izbori su u ovakvim režimima postali neophodni izvor kontinuirane referendumske atmosfere i predizborne kampanje. Neprestani pozivi na svenarodno ujedinjenje (što je čak bio i slogan tokom poslednje predsedničke kampanje – Ujedinjeni možemo sve) tako su postali snažno simboličko polje autoritarnog populizma. Kroz permanentno razračunavanje sa narodnim neprijateljima i apsolutnim pretnjama sa svih strana, autoritarni lideri obezbeđuju, koliki-toliki, legitimitet. Izborna kampanja tako postaje modus operandi za ovakve režime, jer realnih rezultata u proklamovanim ciljevima (recimo borbi protiv korupcije ili nekoj ugroženosti od migracija – i emigracije i imigracije) zapravo nema.

Izvesno je, dakle, da ćemo imati izbora i izbora, ali da će, ukoliko se okolnosti značajno ne izmene, njihov ishod biti planiran i prilično predvidiv. Ovo, ipak, ne znači da opoziciono delovanje u populističkom autoritarizmu nema smisla i da je osuđeno na propast. Naprotiv, dublje razumevanje ovih režima je neophodno za prilagođeno opoziciono delovanje. Preostali slobodni mediji i hrabri pojedinci u društvima koja se bore sa populističkim autoritarizmom sada imaju gotovo sudbonosni zadatak – upravo da ne odustaju od vere i borbe za demokratiju i slobodu.

Reference:

[1] Prema izbornom kalendaru Istinomera, beogradski izbori bi trebalo da budu održani tokom prvih meseci 2018. godine http://www.istinomer.rs/clanak/1830/Izborni-kalendar-2017 pristupljeno 27.7.2017.

[2] Tako je lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić danas izjavio da je opozicija blizu ujedinjenja. Izvor: http://rs.n1info.com/a286446/Vesti/Vesti/Tadic-Opozicija-blizu-ujedinjenja.html pristupljeno 27.7.2017.

[3] O čemu pro-režimski mediji redovno izveštavaju. U tom smislu, upečatljiva je prošlogodišnja izjava gradonačelnika Siniše Malog: “To je 500 mesta na kojima se grade stanovi, kuće i drugi objekti, pri čemu su na tim poslovima zaposleni naši radnici. Mi ćemo naredne godine imati još više dozvola jer smo povećali efikasnost njihovog izdavanja, imaćemo još više gradilišta i iz godine u godinu taj trend ćemo povećavati. Zapošljavajući naše ljude i naše građevinske kompanije pokrećemo našu privredu napred istovremeno uređujući i naš grad“ Siniša Mali, Telegraf, novembar 2016. http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2472817-beograd-ima-500-gradilista-trenutno pristupljeno 27.7.2017.

[4] Neposredno pred predsedničke izbore u Srbiji, portal USNews je objavio članak u kojem srpske izbore posmatra kao test spremnosti EU da radi stabilnosti toleriše autoritarne režime: https://www.usnews.com/news/world/articles/2017-03-31/serbias-elections-will-assess-the-authoritarian-trend-in-belgrade  pristupljeno 29.7.2017.

[5] Pavlović, Dušan 2006. Kakva ravnoteža je neophodna za demokratiju?, U: Pavlović, Vukašin Političke institucije i demokratija, FPN, Beograd.

[6] U poslednjem izveštaju Freedom House, navodi se da  vladajuća koalicija na čelu sa Aleksandrom Vučićem nastavlja da sve kritički orijentisane medije označava kao strane plaćenike, uporedo sa potpunom kontrolom najvećih medija u Srbiji https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2016/serbia pristupljeno 27.7.2017.

[7] Prema jednom istraživanju, predsednički kandidat vladajuće koalicije, ujedno i premijer, imao je centralno mesto u svim informativnim emisijama čime je nastavljen trend njegove medijske prisutnosti: http://www.birodi.rs/nastavak-dominacije-aleksandra-vucica-u-izvestavanju-medija-o-predsednickoj-kampanji/  pristupljeno 29.7.2017

[8] „The two most common approaches could be summarized as isolation and competition. On the one hand there are those who stress the importance of, if not isolating, then at least treating the populist parties differently from other parties. Legitimization – in politics and in the media – is considered an important factor behind their success, which can only be fought by excluding these parties. Collaboration should be avoided and debates should focus on values rather than on opinions. Voters should be discouraged and thereby swayed to vote for other parties.“  https://timbro.se/allmant/timbro-authoritarian-populism-index-2016/ pristupljeno 27.7.2017.

[9] Čemu pojedini nezavisni mediji i novinari posvećuju pažnju: https://www.cenzolovka.rs/misljenja/akcija-drzavni-udar-upotreba-drzave-i-medija-u-proizvodnji-straha-u-srbiji/ pristupljeno 27.7.2017.

[10] https://www.zemunskenovine.rs/svaka-opstina-u-republici-srbiji-je-dobila-direktivu-da-odvoji-deo-sredstava-za-informer/ pristupljeno 27.7.2017.

[11] O donacijama građana je ubrzo po dostavljanju izveštaja o finansiranju predsedniček kampanje, pisao pokret Dosta je bilo:  http://dostajebilo.rs/upumpavanje-novca-u-vucicevu-kampanju/ pristupljeno 27.7.2017.

[12] Upečatljiv je primer Takovo osiguranja, akcionarskog društva, kome je oduzeta licenca, prema tvrdnjama akcionara upravo zbog toga što nisu uplatili traženi iznos fondaciji Dragice Nikolić: http://www.blic.rs/vesti/politika/odbili-da-daju-donaciju-dragici-osetili-moc-nikolica-kako-su-upropastavana-preduzeca/e2yjxbs pristupljeno 27.7.2017.

[13] Gotovo svako javno pojavljivanje predsednika Srbije emotivno je obojeno, čak i nasumično odabrana izjava to dokazuje:“ Nemojte da brinete. Kao što znate, umem da se bijem i borim za svoju zemlju. Ništa na svetu ne volim više od Srbije. Nikome ne dam da je voli više nego što je ja volim“ Predsednik Srbije o pregovorima Beograd-Priština, Oko, RTS, izvor: http://www.izjave.net/author/51 pristupljeno 27.7.2017.

[14] Što se upravo čulo na predizbornom mitingu u Beogradskoj Kombank areni, izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2660/izbori-2017/2678057/miting-aleksandra-vucica-u-areni.html pristupljeno 27.7.2017.

Autorka: Milena Marić

O autorki: Master sociolog i preduzetnica. Zainteresovana za Balkan i socio-ekonomske odnose na njemu.